Ubedila me moja virtuelna prijateljica Ivana Đ. da sam ja pravi čovek za aktivnost zvanu blogovanje. Razmišljao sam, razmišljao... pa možda i jesam? Pa, ako jesam - hajde da pokušam. Tako je i nastao ovaj "Start bez cilja" odnosno blog spot moje malenkosti.
Pitanje tema za pisanje nije problem. Majčica Srbija je zemlja mogućnosti, pa je tako i tema napretek. Ne bih da baš u prvom postu odmah opletem po nekom/nekoj ili nečem, ali za kasnije ništa ne obećavam. Prvi post biće benigan. Bezazlen. Zašećeren i kremast... Kasnije ćemo da zaljutimo, zabiberimo i zapapričimo... Zasad ne.
Dok ispijam prvu jutarnju kafu (jer čaj je samo za bolesne) razmišljam o jednoj sjajnoj konferenciji koja je organizovana u "mrtvom" Zrenjaninu (u kojem - gle čuda - živim i ja) i koliko je ambicija, entuzijazam i profesionalnost nekolicine ljudi ustalasala "mirno more Panonsko" i uopšte duhove Vel. Bečkereka. Ne, neću pisati o stručnoj strani "Webiza" jer su mnooooogo veći stručnjaci za IT od mene to već odavno uradili, već o onom divnom utisku koji je na mene ostavilo sve ostalo što je bilo "Webiz" a nije iz domena IT.
Prvo - idejni tvorac Vladimir Kovač. Moj Zrenjaninac na privremenom radu u Beogradu. Beskrajno zanimljiv, beskrajno inspirativan i upućen čovek. Tačnije - ljudina! Pritom dovoljno hrabar da, na preporuku par ljudi, angažuje moua za "ceremonijal majstora" tokom sva tri dana. Uz Vladu, naravno i Renata i svi ostali iz O.O. tj. Organizacionog odbora... ali OK - Vlada is No. 1 :)
Čak je i hotel "Vojvodina" pokazao da ima sve atribute svetski ozbiljnog hotela, koji ni u čemu značajnije ne zaostaje za, recimo, jednim "Interkontom" ili "Moskvom"... Ljubazni (mada vremenski istrošeni) konobari, koji su bukvalno radili po principu "kud vi okom, ja tu skokom" takođe su doprineli da gosti iz "vascele" Srbije i dela regiona ostanu bez reči. Na žalost, čak i bez reči hvale... O hrani neću. Ne zato što je bila loša već zato što "ceremonijal majstor" nije bio predviđen za klopanje u hotelu. O onom što ne znam - ne pišem. Pošteno zar ne?
Naravno - esencija svake konferencije, pa samim tim i "Webiza" jesu predavači. A moj Zrenjaninac, ljudina, okupio je "creme de la creme" domaćeg IT establišmenta. Svakako, obzirom da se na kraju popunjavala evaluacija, da će biti primedbi "jer nije bio..." ali to će, čini mi se, biti sasvim dobar "šlagvort" za "Webiz 2014" koji će, prema obećanju, Jopet biti u Grosse... pardon Zrenjaninu.
Samo u prolazu. Možda sam ovaj post trebao i tako da naslovim... Ali sad nema veze. Važno je da sam ja nešto "škrabućnuo" ovde, pa makar to bilo i ovako, malkice "zbrda zdola" i "izokola"... Ako vam se ne sviđa - a vi nemojte čitati :)
Pitanje tema za pisanje nije problem. Majčica Srbija je zemlja mogućnosti, pa je tako i tema napretek. Ne bih da baš u prvom postu odmah opletem po nekom/nekoj ili nečem, ali za kasnije ništa ne obećavam. Prvi post biće benigan. Bezazlen. Zašećeren i kremast... Kasnije ćemo da zaljutimo, zabiberimo i zapapričimo... Zasad ne.
Dok ispijam prvu jutarnju kafu (jer čaj je samo za bolesne) razmišljam o jednoj sjajnoj konferenciji koja je organizovana u "mrtvom" Zrenjaninu (u kojem - gle čuda - živim i ja) i koliko je ambicija, entuzijazam i profesionalnost nekolicine ljudi ustalasala "mirno more Panonsko" i uopšte duhove Vel. Bečkereka. Ne, neću pisati o stručnoj strani "Webiza" jer su mnooooogo veći stručnjaci za IT od mene to već odavno uradili, već o onom divnom utisku koji je na mene ostavilo sve ostalo što je bilo "Webiz" a nije iz domena IT.
Prvo - idejni tvorac Vladimir Kovač. Moj Zrenjaninac na privremenom radu u Beogradu. Beskrajno zanimljiv, beskrajno inspirativan i upućen čovek. Tačnije - ljudina! Pritom dovoljno hrabar da, na preporuku par ljudi, angažuje moua za "ceremonijal majstora" tokom sva tri dana. Uz Vladu, naravno i Renata i svi ostali iz O.O. tj. Organizacionog odbora... ali OK - Vlada is No. 1 :)
Čak je i hotel "Vojvodina" pokazao da ima sve atribute svetski ozbiljnog hotela, koji ni u čemu značajnije ne zaostaje za, recimo, jednim "Interkontom" ili "Moskvom"... Ljubazni (mada vremenski istrošeni) konobari, koji su bukvalno radili po principu "kud vi okom, ja tu skokom" takođe su doprineli da gosti iz "vascele" Srbije i dela regiona ostanu bez reči. Na žalost, čak i bez reči hvale... O hrani neću. Ne zato što je bila loša već zato što "ceremonijal majstor" nije bio predviđen za klopanje u hotelu. O onom što ne znam - ne pišem. Pošteno zar ne?
Naravno - esencija svake konferencije, pa samim tim i "Webiza" jesu predavači. A moj Zrenjaninac, ljudina, okupio je "creme de la creme" domaćeg IT establišmenta. Svakako, obzirom da se na kraju popunjavala evaluacija, da će biti primedbi "jer nije bio..." ali to će, čini mi se, biti sasvim dobar "šlagvort" za "Webiz 2014" koji će, prema obećanju, Jopet biti u Grosse... pardon Zrenjaninu.
Samo u prolazu. Možda sam ovaj post trebao i tako da naslovim... Ali sad nema veze. Važno je da sam ja nešto "škrabućnuo" ovde, pa makar to bilo i ovako, malkice "zbrda zdola" i "izokola"... Ako vam se ne sviđa - a vi nemojte čitati :)
Нема коментара:
Постави коментар